„Ovo tijelo je potrošeni komad mesa, isto kao i tvoje. Kada god kritiziraš i osuđuješ nekoga ili širiš mržnju (gnjev) prema nekome, budi načisto sa činjenicom da i ti bivaš uprljan/a. Tvoj unutrašnji prostor postaje đavolja radionica. Ti povrijeđuješ sam sebe mnogo više nego osobu koju si htio povrijediti. Tvoj unutrašnji Guru, tvoja pokretačka energija, tada pati. Tvoja svijest se umanjuje. Ti dodaješ još patnje na dugi put svoje duše, dodaješ sebi životne agonije. No sa svakim činom dobrote krećeš se u suprotnom, pravom smjeru. Stoga izaberi nježnost i suosjećanje umjesto mržnje. Ja nisam ni najmanje povrijeđen tvojim negativnim mišljenjem o meni. Ali ti jesi. Tko još želi život ispunjen kajanjem i mržnjom? Život je vrijedan življenja samo ako je ispunjen srećom i ljubavlju. Ni jedan Guru ne može spasiti onoga tko sam sebe nastavlja da truje negativnostima. Bolje spriječiti nego liječiti. Živi discipliniran i uredan život bez tračeva i negativnosti. Takav život će te sam po sebi odvesti u duhovno oslobođenje.“ (Mohanđi)
Um (priča u Ošovoj interpretaciji)
“Da biste se promijenili važna je spremnost da prihvatite odgovornost za sve ono što radite u svom životu: bijes ili radost, dobro ili loše, raj ili pakao. Kada shvatite da ste vi uzrok onoga što vam se događa, tada je ta odgovornost osviještena i prihvaćena – misli počinju da se mijenjaju. Budite otvoreni za nove mogućnosti!
Evo jedne poznate priče:
– Jedan čovjek je putovao i iznenada dospio u raj. U Indiji, koncept raja je drvo ispunjenja želja. Kad se sjedne ispod tog drveta, svaka želja se trenutno ostvaruje. Nema kašnjenja, nema vremenskog razmaka između želje i ostvarivanja željenog.
Čovjek je bio umoran, i legao je da spava ispod takvog drveta. Kada se probudio, osjetio je veliku glad i pomislio:
– Gladan sam. Kad bi odnekud bilo malo hrane…
I odmah niotkuda pojavila se hrana. Kroz zrak je letjela, veoma ukusna hrana. On je bio toliko gladan da nije ni mislio odakle je došla (kada ste gladni, vi ne razmišljate). Odmah je počeo da jede, a hrana je bila tako ukusna…
Zatim, kada je utolio glad, pogledao je oko sebe. Sada je osjetio zadovoljstvo. Pojavila mu se još jedna misao:
– Kad bi bilo još nešto i za popiti…
U raju nema zabrana, odmah se pojavilo dobro vino. Ležeći u hladu drveta spokojno pijuckajući vino, rashlađen pirkanjem povjetarca, on je počeo da se pita:
– Što se događa? Što se ovo događa? Možda sanjam? Da li ovdje postoje neki demoni koji zbijaju šegu sa mnom?
I demoni su se pojavili. Bili su užasni, surovi i odvratni – točno onakvi kakvim ih je zamišljao.
Zadrhtao je i pomislio:
– Sad će me ubiti…
I ubiše ga.
Ova priča puna je smisla. Tvoj um je to drvo ispunjenja želja, i bez obzira što da pomisliš, prije ili kasnije to će se obistiniti. Ponekad je vremenski interval takav da si potpuno zaboravio da si to htio, i ne možeš da pronađeš uzrok od čega je sve počelo. Ali ako pogledaš dublje, vidjet ćeš da tvoje misli stvaraju tvoj život. One stvaraju tvoj raj, one stvaraju tvoj pakao. One stvaraju tvoju patnju, one stvaraju tvoju radost. One stvaraju loše, one stvaraju dobro … svi vi ovdje – ste čarobnjaci, svi vi ste tvorci svog života. Svako prede i tka čarobni svijet oko sebe … on se potom ispostavi stvaran. Pauk se sam hvata u svoju mrežu. Nitko te ne muči, osim što ti mučiš samog sebe. A kada je to osviješteno, stvari počinju da se mijenjaju. Tada možeš sve preokrenuti, u stanju si da pretvoriš svoj pakao u raj. Ti si odgovoran za sve.
Tada se pojavljuju nove mogućnosti: ako si spreman, možeš zaustaviti stvaranje svijeta. Nema potrebe da se stvara pakao ili raj, nema potrebe ništa da se stvara. Stvaralac može da se opusti i da nestane. A nestajanje uma je meditacija.”
– – –
Hmm, često se uhvatim kako se iznova i iznova dam “iznenaditi” kada shvatim koliku teškoću nekima (da ne kažem mnogima) predstavlja razumevanje činjenice/istine da je naše sopstveno unutarnje “skladište pohranjenih dojmova/utisaka”(samskara) nositelj glavne i osnovne zasluge za ceo (naš) doživljaj spoljašnjeg/manifestovanog sveta/stvarnosti/života-i-življenja… No, kada jednom shvatimo da je upravo to, ta “problematika”, bilo (i jeste) ona centralna stvar svih drevnih tajnih i mističnih učenja, koja su od strane istinskih mudraca hiljadama godina strogo držana u tajnosti i bila prenošena samo onda i samo onima koji su, svojim predanim prethodnim duhovnim samopregorom i samopročišćenjem (sadhanom), sebe na dostojan način “kvalifikovali” za njihov prijem – za tu i takvu vrstu Spo-znanja– onda biva sasvim jasno da i pored toga što onim svesnima to izgleda kao “a piece of cake”… kao savršeno jasna i očigledna činjenica, onim drugima to prosto mora biti krajnje nerazumljivo i daleko od moći uviđanja, prihvatanja i razumevanja.
Da, budući da (taj uvid) niti malo nije lako ostvariv (naprotiv!), čak i mnogi od onih koji su daleko odmakli stazom duhovnosti imaju velikog problema sa tim – i to ne zato što ga je zaista teško “usvojiti”, već zato što sama suština ljudskog umaodbija dopuštanje BILO ČEGA što se protivi svemu onom na čemu taj isti um sebe samog temelji: njegovim sopstvenim dubokim uverenjima. To je taj odbrambeni mehanizam kojim um (kao i svi mi/oni koji mu svesrdno prianjaju) štiti sebe, svoj opstanak, svoj integritet, kao iiluziju stvarnosti koju sam za sebe kreira. I upravo zato, prva inajbitnija stvar sa kojom se jedan duhovni tragalac mora izboriti na putu ka Istini, Čistoti, Jasnoći i Slobodi jeste: sopstveni EGO – sopstveni, iluzorni UM. Onaj koji zagospodari UM-om, raskinuo je lance sopstvenog ropstva. No, zagospodariti um-om i nije tako teško kako se uobičajeno misli (kako nam to sam um predstavlja, kako bi nas uspešno odvratio od toga) – potrebno je, i dovoljno je, samo prestati davati mu blanko, neopozivu i bezrezervnu podršku (upravo kao što je to slučaj i sa ovim našim “ovo-zemaljskim” vlastima i vlastodršcima), i time sebi samom vratiti onaj izvorni i bogom-dani Suverenitet.Uistinu nema druge “mudrosti” u svemu tome, ali… da bi se to ostvarilo – potrebno je mnogo, mnogo istinskog rada na sebi (sopstvenom o-svešćenju), kako bi se sa sopstvenih očiju mogao skinuti Veokoji nas razdvaja od iskustva istinske, izvorne i autentične, sopstvene Moći, Slobode, Neuslovljenosti, Nevinosti i Neumrljanosti. Tek kada se zavredi taj Blagoslov, tek tada se otkriva Istina – i tek tada se kroz direktno iskustvo potvrđuje ono čuveno: “Istina će vas osloboditi!”
Dakle (iako svestan da i dalje ima mnogih koji neće razumeti o čemu ovde dalje govorim), istina izrečena rečima jeste sledeća:
– (Spoljašnji) Svet ne postoji nezavisno od nas koji mu svedočimo. Odnosno: kad ne bi bilo nijednog živog/svesnog subjekta posmatranja u univerzumu, koji bi “primećivao” postojanje univerzuma, on svakako ne bi ni postojao… zapravo, on bi recimo možda i “bio tu”, ali da li bi tada ikomeuopštepostojao!?
Znam da ovo nije ni malo lako konkretno razumeti, ali to je ipak nesumnjiva istina– posve na relaciji one popularne šaljive maksime: “Ako se nešto i dogodilo, a nema ga na facebooku, onda se zacelo nije ni desilo”. E upravo to je paradigma(temeljni obrazac) za sve iluzorne s-tvorevine unutar ovog univerzuma kao i za ceo, sam, pojavni univerzum: Ako nema koga da percipira (ili na bilo koji drugi način registrira) neki događaj, neko zbivanje – taj događaj se, zacelo NIJE NI DESIO. Sve ovo znači samo jedno: SVESNI SUBJEKT je NEIZOSTAVNI i NEZAOBILAZNI ČINIOC postojanja Univerzuma! (a što je oficijelna nauka još odavno “odškrinula” nadaleko poznatim “Eksperimentom s dvostrukim prorezom”).
I sve to nije niti malo slučajno, jer upravo (Vrhovni) Svesni Subjekt jeste Onaj koji SvedočiSvemu-Što-Jeste – s jedne strane izvan (transcendentan) postojanja, a s druge istovremeno kroz iposredstvom svega što postoji (ukljujući tu i nas same). Ali ne samo što Svedoči, nego je ta moć “fokusirane svesti/svesnosti” tolika da tim svedočenjem istovremeno iStvara/Kreira savtaj “fluidni” svet/stvarnost kojem i svedoči!
Razumevši (o-svestivši!) tu činjenicu, napokon otvaramo svoju svest za jasan uvid u istinu: Kada negde uputiš svoj pogled (svoju svesnost), i vidiš/percipiraš recimo lepotu, neka ti bude jasno da ta lepotanije nešto nezavisno i razdvojeno od tvoje sopstvene svesti, već da je ona TUsamo i jedino zato što si i ti TU– drugačije ni nje ne bi bilo (jer si joj TI SAM uzrok – samim svojim postojanjem). Isto tako, kada/ako gde god pogledaš oko sebe vidiš samo tamu, zlo i nečistoće, neka ti bude posve jasno da je (i) ono tu samo zato što si i ti sam tu – i to samo iz jednog jasnog razloga (iako nejasnog i nerazumljivog tom tvom racionalnom umu – egu): jer si TI SAM TAJ koji (iz nespoznatih, nesvesnih dubina svoje sopstvene “zatamnjene” svesti) generiraš njihovo postojanje unutar ove aktualne realnosti! I ista stvar/princip/obrazac važi kako za naš unutarnji, subjektivni svet, tako i za onaj objektivni: svemu smo uzrok mi sami – kako na lokalnoj tako i na globalnoj, kolektivnoj razini. Oni koji odbijaju razumeti suštinu ove kosmičke zakonitosti, bazirajući svoj fokus (isključivo!)na spoljašnje uzroke svog pojavnog sveta/stvarnosti, nedvosmisleno čine tri kardinalne greške po sebe i svoju sopstvenu sudbinu: 1.Sebe samoga odsecaju od izvora Moći kreacije, kojom bi jedino i mogli doneti/kreirati istinsku promenu, za kojom i sami toliko žude; 2. Ne samo što time sebe odsecaju od te Moći, nego time moć predaju (“kovertiraju”) upravo onoj sili protiv koje se žele (iz)boriti, a koja, uzgred, ne bi ni bila “Sila”da joj tu Moć nismo u svojoj nesvesnosti predali – a što dalje samo znači da smo upravo mi sami ti koji hranimo iluziju, koje bez te “hrane” ustvari ne bi ni bilo; i3. Preuzimanje na sebe oreola “žrtve”, a koje je generalno samo posledica našeg tetošenja sopstvenog ega (sopstvene mizerije, licemerne jadikovke nad sopstvenom, umišljenom, slabošću i nemoći), samo još više, i sve više – hrani naše pogubnoodricanje-od-odgovornostiza (celokupno) sopstveno Postojanje (život/svet/realnost/sudbinu). Stoga stvar je ovde, prosto, samo u sledećem: U onoj meri u kojoj prihvatamo sopstvenu Odgovornost, u toj istoj meri o-stvarujemo (“daje nam se”) i pristup Moći: da budemo/jesmo i Kreatori sopstvene sudbine. Nema Odgovornosti – nema Slobode i nema moći Kreacije! Sami vršimo Izbor.
Preuzimanje (svesne) odgovornosti, stoga, jeste jedini put oslobođenja; i to ne zato što mi, eto, sada nešto “pristajemo preuzeti na sebe”, već zato što jedino to jeste put ISTINE – put OSVEŠĆENJAISTINE: da mi, i jedino mi, uvek i oduvek – JESMO zaslužni/odgovorni za celokupno svoje Postojanje (Život/Svet/Realnost/Sudbinu)! …Pa, “ko” drugi bi i bio (ili trebao biti) za to odgovoran – ako, već, u celom univerzumu postoji “samo” Jedan Svesni Subjekt… Jedna Svest Univerzuma… Jedna Jedinstvena DUŠA/BIĆE UNIVERZUMA: Izvor, Temelj i Potpora Celokupnog Postojanja!
Oni koji uobražavaju “odvojenost”, u velikom, velikom su problemu, jer negujući svoju duboku nesvesnost istine, automatski hrane i podržavaju iluziju, koja povratno još više hrani tu istu nesvesnost – i time je pakleni krug …krug našeghrčkovog kaveza, zaključan gvozdenim lancima sa “sedam katanaca”; a oni sami, u dubokom tamnom bezdanu svog sopstvenog nesvesnog, posve neodgovorno i lakomisleno, odbacili su i zaturili ključeve tih okova.
Zato, kada negde u/vidiš lepotu i/li dobrotu (budi istinski svestan da) to jeste tvoja SOPSTVENAlepota i dobrota, tvoga Unutarnjeg bića, jer spolja može biti očitovano, i percipirano,samo onošto je unutra pohranjeno ili (nasuprot toga) – otpuštanjem starih okorelih naslaga ponovo Oslobođeno u svom punom i izvornom sjaju! Ali isto tako, kada negde u/vidiš zlo, ružnoću, prljavštinu… tamu ili nepravdu, to nije ništa drugo do proizvod tvojih sopstvenih podsvesnih i nesvesnih dojmova (samskara, programa uma), koje si tokom svog “Postojanja-u-Iluziji-i-Odvojenosti” kreirao/pohranio/usvojio, i sada ti ta skrama-na-svesti (popularno nazvana Veo) bukvalno cenzuriše/filtrira svako iskustvo stvarnosti ne dozvoljavajući percepciju istine: Pravog-Stanja-Stvari. Samskaresu upravo “mrlje na reflektoru svesti”, koje na čistom platnu tvoje stvarnosti kreiraju sve te senke – celokupnu i sveukupnu pojavnost – tvoga (pazi sad dobro!):ne sveta i stvarnosti, već (tvog) ISKUSTVA sveta i stvarnosti. – Ovo je tako, tako neizrecivo bitno JASNO uvideti i razlučiti!
Prema tome, mi uvek iskušavamo samo ono što nosimo sobom i u sebi, a nikada samu Stvarnost – bar ne dok ne uklonimo sve te mrlje, sve te “senke”, i omogućimo protok te neizmenjene, izvorne, božanske Svetlosti/Refleksije.
Upravo o toj istini se i sam Krišnamurti odredio na sledeći način: “Da bi nešto spolja izmerio, moraš najpre imati metaru sebi”, a čuveni jogi Svami Vivekananda: “Samo grešnik u drugome vidi grešnika” (odnosno “Samo grešnik (je taj koji) vidi greh” – “Only sinners see sin”). Dok drevna, izvorna znanost Joge celokupnu zakonitost svega ovoga krajnje nedvosmisleno obznanjuje izjavom: “MANO MATRA ĐAGAT” (“Čitav ovaj svet je kreacija Uma”).
Stoga; kada negde vidiš mrak i tamu, neka ti bude nedvojbeno jasno da je to tvoj sopstveni mrak, koga je tvoja sopstvena podsvest (ili čak tvoje nesvesno) – u savršenom skladu sa unutarnjim skrivenim zakonima univerzuma – manifestovala ispred objektiva tvoje sopstvene svesti i tako kreirala, i kreira, svet/stvarnost tvog osobnog iskustveno-spoznajnog:
– “O, ti plemenita roda, ma kakve strahovite i užasavajuće vizije možda vidiš, prepoznaj ih kao tvoja mislena obličja. (…)Čak i u vreme kad kamenčići budu prebrojani, ne budi zaplašen, niti užasnut; ne izreci laži; i ne boj se Gospoda Smrti.(…) Kako je tvoje telo sad mentalno telo, ono je nesposobno da umre, čak i ako je obezglavljeno i raščetvoreno. (…) Gospodari Smrti tvoje su sopstvene halucinacije.(…) Izuzev u nečijim halucinacijama, u stvarnosti ne postoje takve stvari izvan nekoga, kao što je Gospod Smrti, ili bog, ili demon, ili Duh Smrti sa glavom Bika.Delaj tako da spoznaš ovo!”
(Bardo Thodol – “Tibetanska Knjiga Mrtvih”)
I sve to je/ste (“nam se izvana predstavlja”) SAMO ZATO da bismo spoznali šta se to skriva u nama samima, te da bismo (uz iskrenu volju i želju za promenom i katarzom) mogli pristupiti putu generalnog Čišćenja i povratku našoj izvornoj suštini – stanju izvorne, neizmenjene, Bezuslovne Ljubavi. I to je stoga UVEK čin ljubavi i čin zbog ljubavi: pa čak i kada svud u svetu, dokle nam pogled seže, vidimo samo mrak, zlo i nesvesnost u akciji! (valjda i to govori “ono nešto zaista bitno” upravo o nama samima, i potrebi da konačno menjamo sebei svet i (svoju) stvarnost). Niko “drugi” ne može na to da utiče, jer… nikoga “drugog”, uistinu, ni NEMA!
Sve ovo deo je Velike Tajne, mističnog otkrovenja, koja je eonima strogo čuvana zapečaćenom pomoću “sedam pečata tišine”, i bila postepeno otkrivana samo onima plemenitoga srca: onima dostojnim (vrhovnim samopregnućem i predanošću zavređenog i izvojevanog) Vrhovnog Blagoslova. Unutar učenja Budizma to se otkrivalo onima najpredanijima i najposvećenijima svetoj praksi “Plemenitog osmostrukog Puta”, dok se unutar mističnog učenja Yoge otkrivalo kroz konačno otkrivenje realizacije neke od četiri centralne staze samo-ostvarenja: karma yoge (joge nesebičnog delanja/služenja), gyana yoge (joge spo-znanja), bhakti yoge (bezrezervne predanosti celokupnog svog bića Vrhovnom Biću/Svesti/Ljubavi) irađa yoge (pretežno meditativnom putu koji teži da kultiviše um – da ga ubedi da “izvrši samoubistvo” i prekorači u Ne-um) – ili svih četiri skupa.
Dakle, savršeno mi je jasno da niti sada – nakon čitanja ovoga teksta – mnogima i dalje neće biti jasno šta je ovde zaista izrečeno… ali to je upravo samo najveći i najslikovitiji primer, i dokaz, da je vrhovna tajna i dalje strogo čuvana “iza sedam pečata” i da nije svakom, osim “izabranima”, dopušten uvid u Istinu. Jer, kako je to već u Upanišadama divno i istinito rečeno: “On se javlja onima koje je izabrao On – jer oni su izabrali Njega; izabranima otkriva On svoju slavu.”
I tako mora biti, nikako drugačije. Tek kada u svemu počneš uviđati Sebe – tek kada u svemu počneš sagledavati Svoju Slavu, i Svoju Lepotu, i Čistotu, i Pravednost, i Savršenost, i Beskonačnost i Božanstvenost… i kada jednom konačno prestaneš suditi, i (pr)osuđivati “druge” – i njihovo “odurno zlo, bezumlje i prljavštinu” (dakle ne registrirati, uviđati idistancirati se – jer to je upravo ono što je neophodno, već Osuđivati – jer osuđivanje je jedna od najpodmuklijih podmetačina iluzije/ega… možda i najprljavije postojeće oruđe tame, nesvesnosti i duhovnog slepila) – počećeš jasnog pogleda uviđati da si svaki nebrojeni put čineći tako do sada, bacao prljavštinu i kamenje (uvek, i bez i jedne jedine iznimke):jedino na SAMOGA SEBE !!!
Pa, hoćeš li i dalje robovati slepilu i iluziji O-dvoj(e)nosti – i dalje slepo pristajati na tako perfidne manipulacije svoga uma/ega, a na upravo nesagledivu tragediju sopstvene duše? Ili ćeš jednom konačno otvoriti oči, progledati, pogledati sebe u ogledalu sveta i reći: E sad je zaista dosta – VREME JE ZA BUĐENJE! – i najzad bez ostatka početi primenjivati onaj vrhovni mudri savet:“Hajde za Mnom i pusti neka mrtvi pokapaju svoje mrtve”?! …Naravno, samo pod uslovom da si spremanza veliko Buđenje, za konačno otpuštanje (rastanak od) Iluzije, i za nepokolebljivi zaokret u susret Životu samom i Svetlu Istine.
I zato, nema drugog puta ka Istini, Ljubavi i Slobodi – od puta O-praštanja: opraštanja SEBI, kroz opraštanje svima i svemu – za sve. Jer samo kroz istinsko O-praštanje dolazi istinsko Ot-puštanje: otpuštanje svega onoga čemu nikako nije mesto na kristalno čistom biseru naše božanske Duše. I to je jedini put Isceljenja i Oslobođenja; jer – ne nalazeći snage i moći da oprostimo sebi, mi odlazimo dalje (tokom životnog “putovanja duše”) sa tim balastom i sami sebe, duboko nesvesno, tiho proklinjemo zbog neizrecive (i neoprostive) slabosti da to nismo bili u stanju ljubazno otpustiti, već smo tim besramnim smećem opteretili svoju nevinu devičansku Dušu. Potom Veliki Mehanizam funkcionira tako da se to “utvrđuje/utiskuje” u dubinama Nesvesnog i odatle potom konstantno “radi” na našem podsvesnom “kažnjavanju samoga sebe”. I – upravo TO leži u samoj suštini zakona Karme (a ne nekakva “Božja kazna”): Kažnjavamosamoga sebe zbog odricanja/skretanja od puta sopstvene najviše dobrobiti –od puta Ljubavi!
No… nije to “kažnjavanje” tortura (nekakvih) bičeva Osvete, jer Ljubav je sve drugo samo ne tiranin; već je to “ljubavni zov” Izvora, kojim nas On (naše najdublje, najintimnije Sopstvo), uporno, beskompromisno i nepokolebljivo, nastoji vratiti Sebi: apsolutnoj Istini, Slobodi, Miru, Punoći, Sreći …apsolutnoj, sveprisutnoj, sveprožimajućoj Ljubavi.…Da, istina jeste: iza SVEGA što (nam) se dešava stoji, uvek, i samo – LJUBAV(Ono-Što-Jeste, Ono Što JE-SMO)!
O… ti plemenita srca, čitajući ove retke, jedno pouzdano znaj: nema drugog bića u Univerzumu, nema ničega “drugog” u celom svekolikom Univerzumu, sem Večnog, Beskonačnog i Blaženog: T E B E !
Slava Tebi, i Večna Zahvalnost, moja/naša/sveopšta voljena – DUŠO UNIVERZUMA!
–
S‘beskrajnom Ljubavlju u toku, i u Njenu/Njegovu Slavu,
Alakh Niranjan
